Energetska efikasnost
Poboljšanje energetske efikasnosti znači izbegavanje (smanjenje) gubitaka energije bez narušavanja komfora, standarda života ili ekonomske aktivnosti i može se realizovati kako u oblasti proizvodnje tako i potrošnje energije.
Čovečanstvo je u današnje vreme suočeno sa velikim izazovom – klimatskim promenama, koje imaju ogroman uticaj na život na Zemlji. Globalno zagrevanje je direktno ili indirektno izazvano ljudskim aktivnostima i ekonomskim rastom povezanim sa porastom potrošnje energije.
Efekat “staklene bašte” nastao je kao posledica prevelike potrošnje energije i nemogućnosti da se nuspojave (izduvni/štetni gasovi) i zračenja emituju dalje u vasionu, već ostaju u zemljinoj atmosferi, izazivajući globalno zagrevanje i klimatske promene. Na ovaj način površina planete Zemlje postaje sve toplija iz godine u godinu, a temperature su sve više.
Štetni gasovi su uglavnom posledica korišćenja električne energije, fosilnih goriva, industrijske proizvodnje i sl. Zbog svega navedenog Evropski parlament je doneo čitav set mera čija je namera da se do 2020. godine (poznatijih kao ciljevi “20-20-20”), koji podrazumevaju da se:
- smanji emisija štetnih gasova za 20%,
- poboljša energetska efikasnost za 20% i
- poveća ukupno učešće obnovljive energije za 20%.
Energetski efikasne tehnologije i obnovljivi izvori energije, glavni su pravci akcija na očuvanju okruženja. Obnovljiva energija proizvodi se pomoću vetra, sunca, vode i biljaka. Ona predstavlja čistu energiju, za razliku od npr. tradicionalne energije proizvedene od uglja i/ili nafte.
Energetska efikasnost i obnovljivi izvori bi stoga trebalo da sačuvaju energiju, pozitivno doprinesu životnoj sredini i unaprede bezbedenost čoveka u pogledu izvora i načina korišćenja energije.
